N. L. Beširi: Različitosti se moraju prihvatati

Naim Leo Beširi
Naim Leo Beširi

U okviru projekta “Fer intervju” obavljamo razgovor sa predstavnicima svih lista koje će nastupiti na beogradskim izborima. U nastavku možete pročitati intervju sa Naimom Leom Beširijem koji je kandidat za odbornika liste pod rednim brojem dvadesettri “Liberalno demokratska partija – LDP – Čedomir Jovanović”.

Kome se obraćate tokom ove kampanje? Koga targetirate?
Targetiramo pre svega Beograđane i Beograđanke. Ono što je nama posebno važno su ljudi koji veruju u vrednosti i ideje koje LDP neguje. U poslednjih nekoliko godina, zapravo od osnivanja LDP, nama su uvek bitni bili ljudi koji se zalažu za slobode, ljudska prava i jednakost. Pre svega se njima obraćamo. U ovoj kampanji, uvođenjem novih lica, obraćamo se i mladim ljudima koji su tek sada stekli pravo da glasaju, ali i onima koji prate naš rad već duže vreme. Ukratko, obraćamo se svim onim ljudima koji žele da ovaj grad bude otvoren, grad u kojem nije bitno kome pripadaš nego šta znaš, grad u kojem je nacionalni predznak manje bitan, a mnogo je više bitno koliko ti možeš da doprineseš. Obraćamo se i ljudima koji žele da vide Beograd kao jedan otvoreni grad koji ne samo da toleriše različitosti, već ih i prihvata.

Ukoliko vaša lista bude deo buduće vlasti, koje su tačke na kojima ćete vi najviše insistirati?
Ceo naš program je sastavljen od ideja svih ljudi koji se nalaze na listi. Meni su tri stvari najbitnije. Prvo, kako izgleda budžet Beograda, na koji način se troši i kako se postavljaju prioriteti trošenja budžeta grada. Poslednjih nekoliko godina, ova tema nije dolazila do izražaja zato što su pare trošene često za neke stvari za koje ja smatram da nisu prioritetne. Drugo, učešće građana u procesu donošenja odluka. U poslednje 4 godine imamo dosta grupacija ljudi koji su se iz različitih razloga pobunili protiv određenih rešenja koja je grad ponudio. Imali smo proteste zbog Savamale, gde se više puta skupilo po više hiljada ljudi. Imamo proteste zbog bespravne izgradnje kod Savskog nasipa. Imamo ljude koji se bune zbog visokih računa za Infostan, za grejanje. Neki čak žele da se ukine obavezno plaćanje grejanja. Deluje da gradska vlast u prethodne 4 godine nije imala sluha za građane koji su se oko nekih stvari okupili i to je jako loše za jednu participativnu demokratiju. Beograđani treba da odlučuju o tome kako Beograd izgleda danas, kako treba da izgleda u budućnosti, kako će izgledati njihova ulica i kraj. Kada se građani okupe i kažu da ne žele benzinsku pumpu ispred zgrade zato što im to ugrožava zdravlje, onda grad treba da ima sluha. Dakle, Beograd mora da uključi građane u process donošenja odluka. Na taj način bi se stekao širi konsenzus za određene suštinske infrastrukturne objekte. Treće, ljudska i manjinska prava. Beograd treba da bude grad koji će privlačiti mlade i stare koji u ovaj grad dolaze da potraže svoju sreću. Kao što sam već rekao, grad ne samo da mora da toleriše različitosti, već mora i da ih prihvata. To je samo deo tema koje su nama izuzetno važne. To su vrednosti za koje se LDP od samog osnivanja zalagao.

Videli smo tokom kampanje da se manje-više sve liste hvale svojim timovima. Vi ste izašli sa dosta interesantnim sloganom: nova lica, nova nada. Ko čini vaš tim?
Naša lista pokazuje diverzitet. Na listi se nalaze i žene i muškarci i oni koji se možda drugačije osećaju. Imamo deklarisane gej osobe, imamo ljude iz različitih profesija.. Svi mi imamo karijere van politike, posvećeni smo njima, ali smo istovremeno svesni da je naša odgovornost mnogo više od toga da se budimo ujutru i da radimo od 9 do 17 časova. Na toj listi se nalaze ljudi koji su se dokazano borili za ljudska prava u ovoj državi i tu ne mislim na određene grupe, već za sve nas. Tu ima i ljudi koji su već imali neko iskustvo u politici, ljudi koji imaju svoje biznise, koji rade za velike kompanije ili koji rade za male biznise. Prosto mislim da diverzitet pokazuje da je ova lista vrlo inkluzivna. Želeli smo da pošaljemo poruku da je vreme da se izvrši smena generacija u politici. Tužno je da za nekoga ko ima 30 godina kažu da je mlada osoba, što ne znači da se ja ne osećam mlado. Ali, tužno je kada vam je predsednik stranke najmlađi od svih predsednika stranaka i to se ističe u prvi plan. To je svakako lepo, ali ne nešto što je najbitnije kod nas. To što neko ima 30 godina ne znači samo da je mlad, već da ima dosta toga i da kaže. Mi smo se upravo oko toga okupili – jednom novom energijom i čistog srca želimo da doprinesemo, liberalnim vrednostima koje su nama važne. Očigledno je da nama vlast nije važna, mi je nećemo ni izgubiti ni dobiti. Mi smo ovde jer verujemo u nešto i smatramo da naš glas treba da se čuje.

Zašto neko treba da glasa baš za vašu listu?
Kada se neko probudi i prošeta gradom i nije zadovoljan onim što vidi, neka glasa za nas. Ili ako je čak i zadovoljan, ali želi da bude još bolje, takođe treba da glasa za nas. Mi volimo da vidimo mlade, perspektivne ljude koji žele da podrže da ovaj grad bude transparentniji, da javna uprava bude fokusirana na olakšavanje naših života, da ljudska i manjinska prava ljudi budu važna. Za nas treba da glasaju svi koji žele da vide slobodan grad. Oslobođen od svega, od vlasti koja želi da zadire u naš privatan život, u prihvate podatke i koja želi da se bavi našim životom više nego što treba. Mislim da ova lista pokazuje da su svi ovi mladi ljudi naše komšije i prijatelji. Na listi ima i srednjoškolaca i onih koji su upravo upisali faklutete. Siguran sam da politika nije samo za odrasle ljude.

Koja je najbolja, a koja najgora stvar koju je trenutna vlast u Beogradu uradila? Isto pitanje i za prethodnu.
Kada su u pitanju pozitivne stvari kod trenutne vlasti, pozitivno je što je grad poslao svog predstavnika, gradonačelnika, na Paradu ponosa. Siniša Mali je već više puta bio na Paradi i to je dobra poruka ljudima koji pripadaju LGBT populaciji da je ovaj grad njihov. Tu je potreban još jedan korak napred, grad Beograd bi mogao i finansijski da pomogne i na mnoge druge načine da pokaže da prihvata različitosti. Negativna stavar, ima ih puno, ali ako moram da izdvojim jednu to bi bila Savamala. To je nešto što nije problem samo zato što su poslati navijači da sruše objekte koji su u postojali zbog megalomanskih projekata. Mnogo je veći problem što policija nije reagovala, što Komunalna policija nije reagovala, što EPS ne daje nikakve podatke. Dakle, sve državne institucije od kojih građani imaju pravo da traže podatke, potpuno su ignorisale sve građane. To nije dobro. Za prethodnu vlast ću krenuti od negativnih stvari. Mislim da to postoji i kod trenutne vlasti – nepostojanje vizije kako ovaj grad treba da izgleda. Zašto ne verujem u obećanja za metro? Sve konkretne stvari koje su prethodne vlasti radile govore da oni zapravo ne žele taj metro. Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, parking ispod Skupštine grada, parking u Bulevaru Zorana Đinđića,… Sve ove stvari se nalaze na trasi prve linije metroa. To znači da ste vi potrošili užasno velike pare za jedan infrastrukturni projekat, a ako bi se pravio metro na toj istoj trasi – to bi koštalo mnogo više. U jednoj rečenici, neplanska gradnja koja narušava ideju o rešavanju konkretnog problema sa kojim se svi suočavamo, a to je gradski prevoz. Pozitivna stvar kod prethodne vlasti, bili su mnogo više spremni da prihvate kritiku i da uključe ljude iz različitih opcija, različitih stranaka u sopstvene redove kako bi se neke stvari odradile. To je dobro za jedno demokratsko društvo, jer je za neke stvari potreban širi konsenzus.

Prelazimo na deo pitanja koji se odnosi na aktuelne teme u kampanji. Savski most – izmeštati ili ne?
Ja apsolutno nemam ideju da li treba izmeštati ili ne. Slušam struku u ovom slučaju i siguran sam da, ako je Udruženje arhitekata reklo da izmeštanje mosta nije najbolje rešenje, onda most ne treba da se izmešta. Ipak verujem više njima nego Malom.

Komunalna policija – ostaviti trenutno stanje, reformisati ili ukinuti?
Ja sam siguran sam da Komunalna policija ima svoju svrhu, međutim činjenica je da su pojedinci zaplašeni. Čast pojedincima, ali očigledno su određeni članovi Komunalne policije pokupljeni iz različitih grupacija obezbeđenja klubova, pa su sebi dali malo više za pravo da se ponašaju na način na koji su se ponašali prethodnih godina. Ne bih je ukidao, ali bih definitivno preispitao rad i svrsishodnost postojanja.

GSP?
GSP je rak rana svake vlasti. To troši četvrtinu budžeta i to nije dobro. Grad ne može da se razvija ako veći deo troši na gradski prevoz. Privatizacija, uvođenje drugačijih vidova prevoza, rešenje pitanja metroa, određivanje cene taksi prevoza od strane grada (to treba da bude otvoreno tržište i taksi udruženja treba da se takmiče međusobno), dovođenje Ubera – sve su to načini da se reši problem GSP i da se smanje troškovi prevoza u Beogradu.

Beograd na vodi?
Beograd na vodi je ruglo, a po rečima mnogih ljudi i horor za ovaj grad. Nisam stručnjak za tu temu, ali moj veliki problem sa tim projektom jeste to što je zbog postojanja lex specialisa za njega ogroman broj stvari vezanih za ovaj projekat netransparentan i da je užasno veliki potencijal za korupciju. Grad Beograd je užasno pogrešio što je odabrao tu opciju.

Kojem velikom evropskom i svetskom gradu Beograd treba da teži?
Beču. Beograd se dugo ugledao na Beč. Kada je Beograd počeo klasično da se gradi u 20. veku , pogotovo posle Drugog svetskog rata, ugledao se na Beč. Beograd je građen kao grad koji će imati metro i koji će izgledati kao Beč. Početkom osamdesetih godina je taj koncept napušten. Sećamo se projekta “tramvaja za 21. vek”. Tih godina je potrošeno oko 200 miliona američkih dolara na projekat uvođenja tramvaja do Novog Beograda i do Banovog brda. To nam je obećano kao revolucionarno rešenje. Mi danas živimo u 21. veku i vidimo da to definitivno nije bilo najbolje rešenje. To je samo pokazatelj svih prethodnih vlasti koje se bave “brzim rešenjima za vreme svog mandata kojima će se rešiti problem prevoza”. Zapravo, to ništa pojedinačno ne rešava. Šta biste mogli da uradite sa novcem svih tih projekata uključujuči i Beovoz? Istraživanja pokazuju da je železnički čvor koštao više od 2 milijarde evra. Mi bismo danas za te pare mogli da imamo barem dve metro linije. Pored toga, devedesetih godina su građani izgleda izabrali i da potroše novac na ratove umesto na razvijanje grada.

Kakvu izlaznost možemo očekivati?
Mislim da se vlast, pre svega republička, itekako potrudila da u poslednjih pet godina ubedi široke narodne mase da izlazak na izbore ne znači ništa. Drugim rečima, potrudili su se da naprave plan da “ne postoji mogućnost za promenu” i to je namerna podmetačina ove vlasti. Oni koji glasaju za SNS i slične partije su partijski vojnici koji izlaze da glasaju po komandi. Oni koji glasaju za otvorenije opcije, za proevropske stranke, oni su više skloni ubeđivanju da li postoji uopšte mogućnost za promenu ili ne. Vlast se potrudila da ubedi građane da ne postoji mogućnost da promene nešto i samim tim ljudi ne izlaze na izbore. Mislim da izlaznost neće biti veća od one na predsedničkim izborima, čak mislim da će da bude i nešto manja upravo iz tog razloga što ljudi počinju da sumnjaju da mogu da utiču na procese donošenja odluka. Kada izađu na ulice, i to ne da nikakve rezultate, onda počinje da se sumnja u sopstvene mogućnosti i snage.

Kladionice i istraživanja javnog mnjenja vam ne daju šanse za prelazak cenzusa. Da li im verujete?
Svako ko koristi kladionicu zna da je mnogo veća šansa da izgubi nego da dobije. Da je situacija suprotna, kladionice ne bi postojale. Kladionice postoje da uzimaju pare od ljudi koji će da gube.

Kako ocenjujete stanje u medijima?
Tužno. Postoji užasno mnogo straha. Činjenica je da preko 90% zaposlenih u medijima nema stalne ugovore. Ti ljudi iz straha često preventivno ne deluju kako treba da se ne bi suočili sa besom određenih ljudi. Pre par godina se dogodilo to da je jedna od najpoznatijih novinarki i njena politička emisija skinuta sa programa bez nade da će se vratiti. Pričam o Olji Bećković. To je bila jasna poruka svim novinarima u zemlji. Vrlo je malo novinara koji su spremni da zbog svog ličnog integriteta i dalje izveštavaju na pravi način. Nažalost, ti novinari uglavno ne rade u najvećim medijskim kompanijama. Mislim da izveštavanje RTS prethodnih godina nije nešto što bismo mogli zvati profesionalno. Pink i slične televizije i određene novine kao što je Informer ne treba uopšte komentarisati. To je postojalo u svakoj vlasti jer je svaka vlast imala neku svoju medijsku propagandu. Mislim da je SNS danas to samo usavršio.

Opozicija je protestovala ispred RTS nedavno. Zašto niste bili deo tog skupa?
Da li je to iskren protest? Da li je to jedna od predizbornih aktivnosti ili je to iskrena želja da se ukaže široj javnosti da RTS ne radi dobro svoj posao? Nažalost, mislim da ovo drugo nije bila ideja. To se radi van kampanje i radi se tokom cele godine, jer nije RTS sada počeo da ignoriše opoziciju i ono što im se ne sviđa. Bitan je način na koji se protestuje i upornost u tome. Kada bi cela opozicija stala iza te ideje, bilo bi i više efekata.

Sa kim je moguća koalicija ili barem razgovor nakon izbora? Sa kim nikako nije moguća?
Može sa svakim ko je spreman da deli ideje za koje se mi zalažemo. Važno nam je da grad bude slobodan, da se vrlo jasno zna kuda idu pare koje se troše u gradu, da konačno napravimo mogućnost da neka privatna firma koja nije u dosluhu sa vlašću dobije nekakav ugovor. Danas iste firme dobijaju sve ugovore samo zato što su bliske vladajućoj partiji. To nije dobro zato što će građani uvek plaćati više od onoga što zapravo moraju, a pritom će dobijati manje. Može koalicija sa svim strankama koje su evropski orijentisane, koje žele da ovaj grad bude bezbedan, da funkcioniše i da javne službe rade u službi građana. Definitivno saradnja nije moguća sa strankama koje zagovaraju ukidanje Parade ponosa, tu prvenstveno mislim na listu na kojoj su SPS i JS. Palma je pre neki dan izjavio da glas za njih znači da nema Parade u Beogradu. To je horor, nema druge reči za ukidanje stečenog prava. Ne dolaze u obzir ni stranke koje su ratnohuškačke i koje vraćaju rečnik devedesetih. I oni koji su rušili u Savamali, takođe ne dolaze u obzir.

Poslednje pitanje se odnosi na to da li su moguća preletanja? Koliko imate poverenja u odbornike sa vase liste da neće postupati protiv odluka stranke?
Za razliku od drugih lista, mi imamo ljude koji su ovde došli zato što tu i žele da budu. Oni nisu došli u ovu stranku zato što žele da dobiju posao ili neko sekretarsko mesto, te stoga oni neće ni preleteti zato što će im neka druga stranka to obećati. Ponavljam, kod nas na listi su ljudi koji imaju svoj posao i van politike, ali vrlo jasno stoje iza vrednosti za koje se LDP zalaže. Niko se ovde nije laktao da bi bio gde jeste, niko nije plaćao bilo kome da bude ovde gde jeste i kada sve to uzmemo u obzir, nema razloga da bude bilo kakvih preletanja. Mi smo ovde zato što verujemo u ideje, u liberalizam, i vrlo je malo stvari oko kojih se ne bismo slagali kada je vrednosni sistem u pitanju. Ne vidim nikakvu mogućnost da bilo ko preleti bilo gde, zato što smo ovde jer to i želimo.

Hvala Vam na izdvojenom vremenu. Želimo vam sreću i fer izbore.
Koliko god to bilo moguće. Hvala Vama na intervjuu i na pozivu.

Naim Leo Beširi
Naim Leo Beširi

Intervju je obavljen uživo 27.02.2018.

Pomozite da nas svi čuju!

    Leave a comment