Beogradski izbori – prva analiza

Beogradski izbori su nam pred vratima, liste se uveliko predaju, zvanična kampanja je nedavno započela, a koalicije koje su se spominjale su se i zvanično oformile. I vlast i opozicija će na ove izbore u više kolona.

Za razliku od predsedničkih izbora kada je kandidat vlasti bio Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka će sa svojim koalicionim partnerima predvoditi jednu kolonu, a u drugoj će biti socijalisti Ivice Dačića i JS Dragana Markovića Palme. Na drugom polu formiralo se više kolona. Kao „najjača“ lista u istraživanjima se spominje lista Dragana Đilasa koju su podržali PSG Saše Jankovića, Narodna stranka Vuka Jeremića, Levica Srbije, Pokret za preokret, sindikat Sloga, i drugi. Pored ove liste, opozicioni birači će imati još nekoliko opcija, kao što je lista oko Demokratske stranke u kojoj su i NOVA Zorana Živkovića, socijaldemokrate Borisa Tadića i Zeleni. Formirana je i grupa građana Aleksandra Šapića, kao i koalicija Dosta je bilo – Dveri. Još jedan bivši član DS i sadašnji predsednik opštine Stari grad, Marko Bastać, sa svojom grupom građana „Šta radite bre“ je predao potpise podrške građana. Radikali će samostalno, kao i u gotovo svim prethodnim ciklusima, a njihov kandidat za gradonačelnika je Miljan Damjanović. Najavljeno je još nekoliko opcija: manjinska Stranka pravde i pomirenja Muamera Zukorlića, manjinska Zelena stranka, LDP Čedomira Jovanovića, grupa građana oko Luke Maksimovića (bez pokreta Samo jako), Ne da(vi)mo Beograd, novoformirani Sabor srpske desnice Miše Vacića, Pokret za obnovu kraljevine Srbije koji ističe Predraga Markovića za gradonačelnika, DSS,… Konačan broj lista će biti poznat tek sredinom februara kada ističe rok za podnošenje kandidatura.
Do tada, nama preostaje da se pozabavimo time kako su Beograđani glasali na prethodnim predsedničkim, parlamentarnim i gradskim izborima:

Gradski izbori 2014:
Zbir glasova SNS sa koalicijom i SPS sa koalicijom im daje 55% podrške. Cenzus su na tim izborima prešli još samo koalicija oko DS sa tadašnjim liderom Draganom Đilasom sa manje od 16% i Demokratska stranka Srbije sa Vojislavom Koštunicom kao liderom sa skoro 6,5%. Ispod cenzusa su ostali Pokret Dveri i sveže napravljena stranka Borisa Tadića sa po 3,7%, LDP sa 3,2%, DJB 2%, radikali sa oko 2%, pokret Igora Brakusa 1,5% i URS Mlađana Dinkića 1,2%. Izlaznost je bila tek nešto iznad 50%.

Parlamentarni izbori 2014:
U ovo isto vreme održani su i parlametnarni izbori na kojima su Beograđani koalicijama oko SNS i SPS u zbiru dali 2% više nego na gradskom nivou. DS je dobio 11%, DSS 6,2%, tada NDS, a danas SDS i Dveri su dobili po 4,8%, Radulovićev novoosnovani pokret DJB skoro 4%, LDP 3,7%, SRS 2,3% i Mlađan Dinkić 1,3%. Izlaznost je bila oko 50%.

Parlamentarni izbori 2016:
Ove godine je došlo do velike ekspanzije pokreta Dosta je bilo kojem je podršku dalo preko 11% izašlih Beograđana. SNS i SPS sa svojim koalicijama su osvojili oko 51% u zbiru, radikali sa tek vraćenim predsednikom iz Haga su osvojili preko 9%, DS 8,3%, koalicija DSS i Dveri 6,6% i koalicija Čede, Borisa i Čanka je bila na nešto ispod 5%. 1% osvojio je i desničarski pokret Zavetnici, Stranka BDZ Muamera Zukorlića koja će i na ovogodišnjim izborima nastupiti pod drugim imenom je u Beogradu osvojila 0,13%. Levica Srbije je osvojila preko 1,5% i Zelena stranka nešto manje od 1%. Izlaznost je bila 52%.

Predsednički izbori 2017:
Tadašnji premijer je celokupnu vladajuću strukturu okupio oko svoje kandidature i dobio poverenje 44% od 56,5% izašlih Beograđana. Zbir glasova Saše Jankovića kojeg su podržali DS i NOVA i Vuka Jeremića kojeg je podržao Borko Stefanović i njegova stranka, PZP i SDS Borisa Tadića je na nešto preko 30%. Samostalno je Luka Maksimović kao Ljubiša Preletačević Beli dobio 12,5% podrške. Saša Radulović, koji je tokom kampanje pozivao na visoku izlaznost i glasanje za bilo koga, a ne nužno za njega samog, i Boško Obradović njegov novi koalicioni partner su zajedno na izborima osvojili nešto manje od 4%. Uz potencijalnu podršku Milana Stamatovića koji je nakon izbora nastupao u saradnji sa Dverima, moglo bi se reći da su ovi kandidati zajedno imali oko 5%. Radikali su bili na nešto više od 4% sa svojim liderom kao kandidatom, a DSS je osvojio gotovo 2%.

Kada sve ove rezultate uzmemo u obzir primećujemo više uzročno-posledničnih veza:
1) Vladajućoj strukturi odgovara niža izlaznost. Najbolji rezultat su zabeležili 2014. kada je izlaznost bila najmanja, a najgori 2017. uz najveću izlaznost i referendumsku atmosferu u društvu.
2) Opozicioni glasovi se lako presipaju. Primer je DJB koji je za dve godine podigao rezultat za oko 7%, a potom za godinu dana pao 10%.
3) Često menjanje koalicionih partnera i često pojavljivanje novih lica znatno otežava analitičko predviđanje rezultata. Primera radi, jako je teško uporediti snagu koalicije Dveri-DJB i Dveri-DSS iz 2016.

Za očekivati je da koalicija oko SNS i koalicija oko SPS u zbiru na ovim izborima osvoje oko 46% uz izlaznost od 50-52%. Ukoliko bi izlaznost bila veća, njihov rezultat bi mogao biti i manji. U ovom slučaju treba razmotriti i raspodelu tih glasova jer je po istraživanjima SPS na oko 7% i ostaje mogućnost da im se cenzus dovede u pitanje ukoliko izlaznost bude visoka. Radikalima je teško predvideti cenzus i isti će mnogo zavisiti od angažmana Vojislava Šešelja u kampanji, ali i od faktora kao što je pozicioniranje koalicije DJB-Dveri i jačine Pokreta za obnovu kraljevine Srbije i opcije oko Miše Vacića. Upravo pomenuti DJB i Dveri su tek ozvaničili saradnju i teško je predvideti njihov rezultat u ovom trenutku. Prošle godine, na predsedničkim izborima, Janković, Beli i Jeremić su u zbiru imali oko 43% – kada taj procenat proba da se prebaci u današnje opcije, očekivano bi bilo da koalicija oko Đilasa, oko DS, Beli, Šapić, Bastać, Ne da(vi)mo Beograd, ali i LDP dobiju toliku podršku uz izlaznost kakva je bila 2017. Takođe je očekivano da LDP pokupi glasove Nenada Čanka sa predsedničkih izbora, a Šapić i Bastać će zasigurno zahvatiti i glasove nekih drugih opcija osim prethodno navedenih. Tu se potom postavlja pitanje ko će od pomenutih preći cenzus? Istraživanja daju siguran cenzus Đilasu i Šapiću, a mogućnost prelaska demokratama, Belom i koaliciji DJB-Dveri. Ostalim akterima daju oko 3% ukupno. Ovo nam govori da bi u slučaju referendumske atmosfere sa prethodnih predsedničkih izbora i uz izlaznost od preko 55% opozicija bez radikala mogla u zbiru da parira, ili čak ima i više od vladajuće koalicije. Izbori se bliže, mi ih pomno pratimo i željno očekujemo rezultate.

Tim Lupe

Pomozite da nas svi čuju!

    Leave a comment